Forum o energetskoj efikasnosti ENEF FORUM održaće se 10. maja 2013. godine u Ekološkom centru „Radulovački“ u Sremskim Karlovcima u organizaciji Pokreta Gorana Vojvodine i Centra Pasivna kuća.

Građevinska realnost u Srbiji je donošenjem, dugo očekivanog Zakona o efikasnom korišćenju energije, kao i „Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada“ i „Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada“ doživela kvalitativnu promenu na bolje. Na koji način će struka odgovoriti na nove zahteve i standarde, u velikoj meri zavisi od spremnosti da se pravilnici implemeniraju u praksi.

ENEF FORUM ima za cilj da informiše stručnu i širu javnost o trenutnom stanju na polju energetske efikasnosti, o budućim pravcima razvoja, mogućnostima ulaganja i korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Program ENEF FORUM-a:

7.00 - Otvaranje za učesnike i izlagače

10.00 - Zvanično otvaranje ENEF foruma- dvorište Ekološkog centra „Radulovački“

10:30 – 12:30 Panel diskusija sa temom: Energetska efikasnost u zgradarstvu sa osvrtom na ulogu države u implementaciji odredaba o energetskoj efikasnosti- svečana sala Karlovačke gimnazije

13.00 – 19.00 Prezentacije firmi- izlagača foruma- sala Ekološkog centra „Radulovački“

Ukoliko želite da se informišete o energetskoj efikasnosti kroz diskusije, predavanja, sajam energetske efikasnosti, ali i razmenite svoja znanja i iskustva i povežete se sa firmama i pojedincima u cilju ostvarivanja svojih interesa

Pridružite nam se! Čekamo Vas!

Izvor: pasivnakuca.rs

Pripremila: Anja Momirov I-4

Pušenje je pojava epidemijskih razmera, a razlozi za kontrolisanje epidemije pušenja su njeni efekti na zdravlje, siromaštvo i sveukupni razvoj. Duvanski dim sadrži oko 4000 hemijskih sastojaka, uključujući nikotin, 60 kancerogenih materija i visoke koncentracije slobodnih radikala koji menjaju metabolizam ćelija i na taj način dovode do niza bolesti. Procenjuje se da oko pet miliona smrti u svetu godišnje nastaje od posledica pušenja. Ako bi se epidemija pušenja nastavila dosadašnjim tempom do 2020. godine bi se udvostručio broj umrlih. U 2006. godini, u populaciji odraslog stanovništva Šumadijskog okruga 23% žena i 34% muškaraca su svakodnevni pušači.

Najveći procenat pušača nalazi se u starosnoj grupi od 35 do 44 godine (49,6%). Svakodnevno puši 57%, povremeno 11,5%, dok ne puši 27,1% stanovnika. Na pitanje da li žele da prestanu sa pušenjem 23,4% se izjasnilo da ne želi, 28% želi da prestane sa pušenjem, 18,4% nije sigurno, 22,5% je prestalo da puši. Nešto više od polovine anketiranog odraslog stanovništva Šumadijskog okruga u 2006. godini (51,6%) bilo je izloženo duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 34,6% na radnom mestu. Izloženost duvanskom dimu u sopstvenoj kući bila je veća kod žena (22,1%), a na radnom mestu kod muškaraca (39%). Prema dobnim grupama duvanskom dimu u sopstvenoj kući i na radnom mestu najviše su bili izloženi oni koji se nalaze u dobnoj grupi 20–34 i 35–44 godine.

Zabrinjava podatak da nikada nije pokušalo da prestane sa pušenjem 35,2% pušača, kao i da se samo 1% pušača izjasnilo da se obraćalo za pomoć savetovalištu za odvikavanje od pušenja. Takođe je alarmantno i to što 18,4% pušača nije ni malo zabrinuto zbog štetnih posledica pušenja po svoje zdravlje. Zastupljenost pušenja među mladima je visoka: 54,7% mladih uzrasta od 13 do 15 godina je probalo cigaretu. Pasivno pušenje je izuzetno veliko i smatra se da je 97,4% mladih izloženo njemu u svojoj porodici. U populaciji studenata 51,2% je probalo da puši cigarete, 27% su aktivni pušači, a 93,5% je redovno izloženo pasivnom pušenju. Upotreba duvana je rizičan faktor za nastanak malignih, kardiovaskularnih, plućnih i drugih bolesti.

Ciljevi su:

• smanjenje prevalencije pušenja kod maloletnika;
• smanjenje prevalencije pušenja kod odraslih;
• porast broja radnih mesta bez duvanskog dima;
• smanjenje izloženosti duvanskom dimu na javnim mestima;
• smanjenje izloženosti duvanskom dimu u kućama, i to dece i odraslih;
• smanjenje upotreba duvana u svim populacionim grupama primenom programa za odvikavanje od pušenja;
• smanjenje izloženosti stanovništva duvanskom dimu u radnoj i životnoj sredini ("pasivno pušenje");
• edukuovanje javnosti o štetnim efektima pušenja i izloženosti duvanskom dimu.

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović III-4

Preko 3 milijarde ljudi živi u gradovima. Do 2030. šest od 10 ljudi će biti stanovnici grada, taj će broj rasti do sedam na svakih 10 ljudi do 2050 godine. Urbanizacija je nepovratan trend koji je sada deo sveta u kome živimo. Urbanizacija je povezana sa mnogim zdravstvenim izazovima koji su u vezi sa vodom, namirnicama, životnom sredinom (aerozagađenje, buka, otpadne materije i dr.), nasiljem i povredama, nezaraznim bolestima i faktorima rizika kao što su korišćenje duvana, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola, kao i rizici povezani sa zaraznim i nezaraznim bolestima. Došlo se do jasne prekretnice u kojoj je sve usmereno ka urbanizovanoj sredini i života u njoj i moraju se preduzeti akcije da bi se obezbedilo da svi gradovi u pogledu gore navedenih aspekata, budu zdravi gradovi. Neophodno je da se skrene pažnja celokupnom svetu na urbanizaciju i zdravlje uz učešće svih faktora zajednice: vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva kojima je zajednički cilj da stave zdravlje u srce gradske politike.

Cilj je da se podigne svest o zdravstvenim izazovima u vezi sa urbanizacijom, kao i svest o hitnoj potrebi da se preuzme intersektorska akcija. Da se stavi akcenat na faktore rizika i urbanizaciju:

• povećano izlaganje faktorima sredine (zagađenje vazduha, voda, namirnica, tečne i čvrste otpadne materije);
• povećana izloženost faktorima rizika dovodi do nezaraznih bolesti (npr. duvan, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola, nezakonite upotrebe droga);
• povećana izloženost zaraznim bolestima (npr. HIV / SIDA, malarija, tuberkuloza, pandemija influence A (H1N1));
• povećana izloženost nasilju;
• povećana izloženost povredama u drumskom saobraćaju i zdravstvenim vanrednim situacijama (epidemije, prirodne katastrofe i humanitarne krize)
• da se ukaže na potrebu da lokalne vlasti grada preuzmu odgovornost i akcije za zdravlje u urbanim sredinama i tako stvore bolji kvalitet života građana, bolje okruženje za privlačenje investicija i integrisanu javnu politiku koja može dovesti do održivog razvoja.

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović III-4